СЕИРЏИЈА, ЉУБОМИР ЈОВАНОВСКИ – Кара: Боеми и отуѓеност

81

Agresija na samotijata ili meditacija na otu|enost. Ili mo`ebi najmnogu bi odgovarala tezata za Bruklinskata revija na ludosta na Pol Oster koga eden tip pie tri ~a{ki viski. Ednata e negova, drugite od negovite bra}a. Potoa toj se otka`uva od piewe, no pritoa apstinencijata ne va`i za ~a{kite od bra}ata. Samotija, pijanstvo ili boem{tilak?

Obla~iwa ~ad od cigari tromo plovat nad glavata nad boemskite tajfi isposednati po kafeanskite stolovi. Nema zabrani za pu{ewe, nema zasebni prostorii koi gi delat pu{a~ite od nepu{a~ite, nema inspekcii i nikoj ne se buni. Mo`ebi i se buntuva, no mlako ili samo vo sebe. Potoa }e reagira so nebre`no odmavnuvawe na dlankata. Prvi e, podelen e li~niot dohod ili platata ili akot, seedno. Treba da se tro{i, da se istakne dru`bata, da se razvie muabet, da se po~ne i po nekoja kavga otkako alkoholot }e si dojde po naplata. Ne mo`e da se planira kolku }e se ispie od ednostavna pri~ina {to posle tretata rakii~ka, postojano i bez protivewe, se vr{i „dotur# no ne samo od nasobranite prijateli tuku i od sosednite stolovi. Potoa sleduva revan{ i sostavawe na masite, a vo fini{ot i pesni. Neretko, se slu~uva i po nekoe „prijatelsko ubeduvawe” ili bliska sredba na nekoi povoinstveni. Sepak, me{anicata zavr{uva bez posledici so posredstvo ili vo dene{en `argon, so medijatorstvo.

Da, zboruvam za vreme minato, za nekoi se}avawa od periferijata na umot i razumot, za prirodata na toga{niot ~ovek, za me|usebnite odnosi, za dru`eweto, za boemskiot `ivot i op{testvoto. Vremeto sekoga{ noselo ne{to svoe, karakteristi~ni periodi so svoi belezi, relacii, odnosi, problemi. Kolku i da ne sakame da sporeduvame, mo`ebi e toa edinstveniot na~in za prenesuvawe na tradicija koja sekoga{ i po pravilo bila del od op{testveniot `ivot. Vpro~em, kako i boemite.

Pa dobro, doa|a vrvot na boemskata ve~er. Pesni tre{tat, kakofonija od stolovite; edni edno peat, drugi drugo, tretite ne se prepoznavaat samite. Celta e da se natpee onoj stol otsprotiva, da se poka`e koj e podobar peja~, da se istakne ~uvstvoto na patriotizam.

Kafeanata e kako stvorena za toa. Nekolku rakii i pratete gi na front nema da prozborat nitu zbor se do istreznuvaweto. Nema mobilni za da se popra{aat kako stojat rabotite i do koga }e trae azdisuvaweto. Kri{um, zagri`enite doma{ni ispra}aat emisari koi treba da im gi re{at problemite, no i tie zaglavuvaat oti trezni so pijani ne mo`at da izlezat na kraj. Doa|a konobarot i nosi smetka na barawe na onie koi se posvesni. Potoa, sleduvaat `ol~ni raspravii. Ne tolku, ne olku, mi natpi{a dve-tri rakii, dodade i nekoe pivo, ima{e dve pleskavici pomalku, kupusot ti be{e kisel (a i kakov da bide!) i {to se ne. Najposle, konobarot ni{a so glavata i tatni:

„More saro{i nizaedni (pijanici na turski), ako piete nemoj da go ispiete i umot!

Sporedbite se neblagodarna rabota i so niv retko koga }e mo`ete da ja ubedite onaa drugata, pomladata strana deka vo va{eto vreme bilo podobro otkolku sega. Da re~eme, povtorno i povtorno razli~ni generacii i `ol~na odbrana na sopstveniot stav. Ama nema potreba od doka`uvawe tuku samo zatvarawe vo sopstveniot ko`urec koj ne dozvoluva pregolemo {irewe na horizontot. A toj, horizontot i se otvara i se zatvara vo kafeana. Se otvara koga po~nuva pija~kata i veselbata, se zatvara pred da ka`at „fajront# oti mnogumina i nema da go do~ekaat so otvoreni o~i.

Luksuzni kafuliwa, pabovi, bistroa, areni i ne znam kakvi ne objekti za zabava. Svetla i sjaj kako na bina, enterteinment, ponudi za dobar pomin. Dixei, atraktivni gosti, `iva muzika, kabariwa, barovi. Muzikata e umetnost na tonovite, mo`nost za budewe i oplemenuvawe na setivata, na kulturata i na socijalnite aspekti. Edno e sigurno deka postojat muzi~ki `anrovi, postoi i trend no vremeto nikoga{ ne i mo`e ni{to posebno ako se raboti za „evergrini# i vrednosti koi se ve~nost.

[to mi e zborot? Srede taa zvu~na monotonost i ritmi~ko branuvawe koi se potpomognata so silata na visokofrekventnite zasiluva~i na elektri~niot signal, srede tolpata koja e na~i~kana i ne dozvoluva mesto duri nitu igla da se frli, izrazena e klu~nata vrednost od filozofiite na Hegel, Marks i Foebrah – otu|enosta. A site uslovi za edna dobra zabava, bi rekol deka se celosno ispolneti. Prekrasen, ubav mlad svet po ni{to razli~en od svetot {to po site parametri se smeta za vistinski pretstavnik na avangardata.

I ete, tamu kade {to grmi od visoki tonovi, od monotonija na tonskite skali do zavr{uvaweto na no}ta so malku ili bez oplemeneti varijacii, se provlekuva senkata na stra{en avet, seni{teto nare~eno osamenost. Da, to~no taka. Ne veruvam deka nekoj od nas nema da se slo`i so ~uvstvoto na tolkava osamenost kako denes vo ovaa me{anica. Nema mesto za muabet, ima mesto za nadvikuvawe, no pritoa nikoj nikogo ne mo`e da slu{ne. Ima diskretni svetla, te{ko razbirlivi crti i izrazi na licata. Ima piewe vo izobilie kako i drugi poro~ni sredstva koi navidum `ivotot }e go napravat rozev do merka na nepodnoslivost. Vo kafuliwata, barski stolici. Nikoj ne zboruva so nikogo. Nikoj ili pogolemiot del. Pie{ sam, se opiva{ sam i izleguva{ na ulica da talka{ zaedno so svojata osamenost. Avtomobili kolku da saka{. U{te malku, eden vrz drug. Vo avtomobilot naj~esto po ~ovek. Luksuz. Ako e potpijaneto dru{tvoto, ludo vozewe po bulevarite, prekr{oci, alko-testovi.

Boemi? Dali ima boemi? Za da postojat, potrebni se ~uvstva i pitki tonovi, napevi koi dopiraat do srceto i du{ata, koi povrzuvaat minato so sega{nost. Mladite se del od sega{niot svet i tie gi sledat i potrebno e da gi sledat modernite trendovi bilo od oblasta na muzikata ili od nekoja druga oblast od `ivotot. Daleku od toa deka ne postoi sens za po~ituvawe na vrednosti koi nekoga{ ja pottiknuvale denes podzaboravenata romantika slu{aj}i gi evergrinite i {ansonite koi im davale silen impuls na amorovite streli.

Vo ambientot na diskretno zgasnati svetla, mladite u`ivaat da se potprat so laktite na {ankot vrtej}i se na barskite stolici. Naredeni se kako skolovranci. Prekrasni su{testva. Brendovi, glamur i presti`. Vo zavisnost od lokalot i od klientelata, se slu{a vakva ili takva muzika. Ima i ma{ki i `enski. Glasnata muzika popre~uva bilo kakva komunikacija, no zatoa tuka se telefonite so postojana komunikacija. Adrenalinskata porcija od muzika, postojano se zasiluva i rie po setivata. Zad barskite stolici se ni{a tolpa vo ~uden i nedefiniran ritam. Devojkite i momcite kako da igraat sami za sebe. Blisku edni do drugi, a taka dale~ni. Java~ite na plo~i (dixei) ja podgrevaat atmosferata do zovirawe. Vpro~em, toa im e obvrska. Vnatre e kako vo razgneven okean ~ii {to branovi uporno bijat bitka so bregot. Se ~ini deka yidovite }e popu{tat pred plimata.

Modernite boemi gi praznat ~a{kite kako od {ega. No vo toj zasilen ritam nema nitu boemska romantika, nitu bliskost so toj do tebe. Vo luksuzni prostorii za kolektivna zabava, alienacija. Nitu ronka od tradicijata, zaborav. Tu|oto e sekoga{ vo predimstvo. Za `al, ovie dene{ni boemi nikoga{ ne ja slu{nale re~enicata so koja nekoga{ konobarite im se obra}ale na gostite:

„Koga pie{ nemoj da gi ispie{ i umot i razumot!”

Boemite? Tie se `ilava pojava na vrvot od poro~noto skalilo na `ivotot, ve~ni sateliti na kafeanata. Bile, se i }e bidat bidej}i ~ove~kata priroda ima poseben respekt kon boem{tilakot. Koj znae, mo`ebi e toa lek za samotija i ottu|enost? Na zdravje, boemi!

Gostivar, 2018